Plava laguna je geotermalni bazen na otvorenom i jedno od najposećenijih atrakcija na Islandu. Ova banja smeštena je na polju lave u Grindaviku (Grindavik), na poluostrvu Rejkjanes, na jugozapadu zemlje. Istorija Blue Lagoon je počela kada je 1976.godine izgrađena geotermalna elektrana, koja je izvor tople vode za dobrobit stanovnika ostrva. " Svartsengi " je prva svetska geotermalna elektrana koja vrši kombinovanu proizvodnju električne energije i tople vode za daljinsko grejanje grada. Širina ove lagune je 200 metara, a dužina nekoliko kilometara. Laguna ima dubinu od 1 do 3 metra i glatko glineno dno, a temperatura vode je između 37 i 39 stepeni Celzijusa. Laguna sadrži šest milijona litara geotermalne morske vode koja se obnavlja svakih 40 sati. Laguna je predivne plave boje, kako joj i samo ime govori. Plava boja nastaje od silikata i algi koji se nalaze u vodi. “Plava laguna” je bogata mineralima, pa leči različite tipove bolesti kože. Ovde je izgrađen spa kompleks najviše klase. To uključuje terme, bar, restoran, kliniku i prodavnicu u kojoj posetioci mogu da kupe kozmetičke proizvode domaće proizvodnje. Lagunu kao geotermalnu banju National Geographic ju je svrstao među 25 čuda sveta, a čitaoci “Conde Nast Traveler” proglasili najboljim medicinskim spa centar na svetu. Plava laguna je apsolutno jedinstvena, jer takvo mesto na našoj planeti ne postoji. Ova laguna se smatra jednim od obeležja Islanda i privlači veliki broj turista iz celog sveta.

Konj koji je dobio ime po Ajnštajnu od njegovih vlasnika je rođen na farmi minijaturnih konja “Tiz” u Barnstedu u Nju Hempširu, severoistoku SAD. Ajnštajn - Mini konj na rođenju je imao samo 2,72 kg telesnu težinu, a visina je bila 35,56 centimetara. Sada, samo 127 centimetara visok pastuv uživa ogromnu popularnost, čak se pojavio u emisiji Oprah Vinfrei. Mnogi ljudi i dalje dolaze na farmu da vide malog konja. Ajnštajn je aktuelni svetski rekorder za svet najmanjih konja, a zvanično je klasifikovan kao patuljak konj i ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Neki ljudi više vole da žive u stanu, dok ostali sebi prave kuću, koristeći materijale u tu svrhu koji imaju pri ruci. Neki ljudi to rade isključivo iz hira, drugi zbog okolnosti i nemogućnost da se kupi odgovarajući materijal. Mi predstavljamo neke primere neobičnih kuća izgrađenih od neobičnog građevinskog materijala ( slama, flaše, trava, kartonske kutije za jaja, guma, starog ambara, konzervi piva i kontejnera ).Krajnji rezultat izgradnje ovih kuća je da su one kreativne i stvarno kul.

Sandra Kuck je rođena u Ohaju, završila srednju školu u Kaliforniji, studirala na umetničkoj školi u Njujorku, a sada živi na Floridi. Njena majka je bila nadarena umetnica te se Sandra sa umetnošću susretala od ranog detinjstva. Prvi Sandrin crtež koji je uradila u detinjstvu je portret Napoleona. Ona stvara slike u žanru romantičnog realizma, a njene teme su predivan i srećan svet detinjstva i materinstva. Sandra je udana i ima dvoje dece, a njen muž uvek je podržava u njenoj ljubavi prema slikarstvu. Godine 1983. ona je dobila svoju prvu nagradu kao umetnik. Ona je jedini umetnik koji je primio 8 puta za redom nagrade Nacionalnog udruženja Limited Edition. Njene slike evociraju uspomene na nostalgičnost ranog detinjstva, a slike anđeoske dece deluju umirujuće. Na njenim slikama možete videti da Sandra gaji duboku ljubav prema prirodi i porodici koji je inspirišu i daju kvalitet njenom radu. Sandra Kuck se smatra jednim od najboljih američkih umetnika s kraja dvadesetog veka.

Avganistan država u jugozapadnoj Aziji, veliki delovi zemlje su bezvodni, zemlja sa planinskim terenima, beskrajnom pustinjom. Ali u središtu ovog depresivnog pejzaža je niz spektakularnih jezera sa vodom tako plavom da izgleda gotovo kao mastilo. Nalaze se na zapadim obroncima planina Hindukusa u centralnom Avganistanu. Veličanstvena Band e Amir jezera su serija od 6 velikih jezera i nekoliko manjih jezera kaskadnog tipa. Jezera su prekrasna vodena atrakcija Avganistana, a sigurno pripadaju najlepšim vodenim destinacijama sveta. Prostiru se duž reke Bande e Amira na nadmorskoj visini od 3000 m, prirodne brane od krečnjaka presecaju reku i pretvaraju je u niz sjajnih jezera u dužini od 11km. Svako od jezera (Band e Amirime znači " dragulji kralja ") ima svoje ime: Gholaman, Qambar, Haibat, Panir, Pudina i Zulfiqar. Od šest jezera, Panir je najmanje sa prečnikom od približno 100 m, a najveće je Zulfikar, koje meri nekih 6.5 km u dužini. Najdublje je jezero Haibat sa dubinom od 150m i ono je najpristupačnije, a Haibat u prevodu bukvalno znači “dom strahopoštovanja”. Jezera Bande e Amir su postala nacionalni park 2009. godini, iako je njihova lepota priznata mnogo ranije. Band e Amir je prvi i jedini nacionalni park u Avganistanu i pokrivaju površinu od oko 230 kvadratnih milja. Jezera Bande e Amir se nalaze na listi svetske kulturne baštine UNESCO.

Zanimacija za ovaj vikend.

Životinje u snegu
Životinje u snegu su jednostavno smešne i preslatke. Nadamo se da će vam kolekcija fotografija životinjskog sveta u snegu makar malo popraviti raspoloženje za ovaj vikend.

Veules les Roses nesumnjivo je jedno od najlepših i najšarmantnijih sela u Normandiji, a nalazi se između Dieppe i Fecamp. Selo je dobilo ime Veules po reci Veules. Njegova najznačajnija karakteristika je da je izgrađeno oko reke Veules, od izvorišta do ušća. Veules je najmanja reka u Francuskoj duga je svega 1100 metara i uliva se u Lamanš. Ulice u centru su prijatne i živahne, sa antičkim vetrenjačama, cvetnim vikendicama, brojnim restoranima i umetničkim galerijama. U srcu sela nalazi se crkva Svetog Martina, sagrađena uglavnom u renesansnom stilu gde dominira gotika njenog tornja. Ovo šarmantno selo takođe leži na obali Alabaster ( obale između Avr i Dieppe ) i poznati su mnogi umetnici koji su ovde došli da pronađu inspiraciju za slikanje i pisanje, kao što su Viktor Igo i pesnik Žan Richepin. Selo ima oko 600 stanovnika, a samo je 2 sata udaljeno od Pariza. Uprkos veličini selo je jedno od najpoznatijih autentičnih sela u Francuskoj, koj je očuvalo svoju tradiciju i način života do sada. Danas objavljujemo foto safari ulicama sela Les Roses Veules.

Kroz istoriju plovidba je imala presudnu ulogu u razvoju civilizacije. Jedrenje je veština plovidbe uz pomoć jedra čiji je pokretač snaga vetra. Jedrenje može biti sportsko ili rekreativno. Jedriti se može na dasci, u čamcu ili brodu, na jezeru ili moru. Hiljadama godina jedrenje je imalo veliki značaj za transport i trgovinu, ribolov i ratovanje. Smatra se da je Holandija zemlja porekla prvih jedrilica. U Vel. Britaniji pojavilo se prvo sportsko jedrenje na vodi zahvaljujući osnivanju Yacht Cluba 1815. godine, u Londonu. U SAD 1844. godine počeo je rad prvih jedriličarskih klubova. Prve međunarodne regate priređene su 1851. godine oko ostrva Wright gde su amerikanci bili pobednici, a prva međunarodna pravila usvojena su 1904. godine. Kroz istoriju jedrenjaci su se menjali po konstrukciji i veličini. Najmanje jedrilice imaju samo jednog putnika, dok najveće jedrenjake opslužuju desetine mornara. Najznačajnije svetske regate su: „America s Cup“, „Atlantic rally for cruisers“, „Vande globe“, „Trka Sidnej-Hobart“ i „Kilska nedelja“. Jedrenje je doprinelo mnogim velikim istraživanjima u svetu.
Jedna zanimljivost: Najraniji crtež koji predstavlja brod sa jedrima je pronađen u Kuvajtu, datira između 5000 i 5500 godina pre nove ere.

Velika jezera ponekad zvana Laurentinska jezera su skupina jezera na granici SAD i Kanade. Najveća skupina slatkovodnih jezera na svetu, imaju površinu od 244106 km², a sastoje se od jezera Superior, Michigan, Huron, Erie i Ontario. U zimskim mesecima , kada je cela oblast Velikih jezera zamrznuta na njihovim ledenim obalama možete videti jedinstvenu prirodnu pojavu zvanu " ledeni vulkani ". Ime " ledeni vulkani " sasvim je slučajno, njihova struktura je slična vulkanima naše planete. Jedina razlika je u tome što umesto lave na površini izbacuju ledenu vodu. Voda koju izbacuju može da dostigne visinu od 1 do 9 metara. Svi ledeni pokrivači na zemlji nisu u stanju da proizvedu takve zaleđene vulkane. Da bi nastali " ledeni vulkani ", potrebno je niz konkretnih uslova, koji uključuju određenu temperaturu vazduha na kopnu, koji bi trebalo da bude za nekoliko stepeni ispod nule, a prisustvo talasa na površini jezera do metar visine, koji kreću u pravcu obale. Zato takvi događaji se obično mogu naći samo na obalama Velikih jezera. Najpogodnija mesta da se pogleda ovaj fenomen nalaze se duž istočne obale jezera Erie i Ontario. Na tom području javljaju se svake godine, a posebno u januaru i februaru.